“Како млад човјек да обезбиједи себи прву стамбену јединицу? Он тек почиње да ради,
његова плата сигурно није на нивоу оне коју би могао имати за десет година.
Истовремено, цијене станова у већим градовима Републике Српске крећу се у најбољем
случају око 3.500 КМ по квадрату, а у Бањалуци су и више. То значи да је за пристојан
стан од 60 квадрата потребно издвојити најмање 210.000 КМ“, истакла је Тривићева.
Према њеним ријечима, чак и када се млад човјек одлучи на кредитно задужење,
поставља се питање колико је такво рјешење уопште одрживо.
“Млади човјек у овом случају треба да подигне кредит, али ко је кредитно способан за
такав кредит? А и ако јесте, шта му остане за живот? За кредит од 210.000 КМ на 15
година рата износи око 1.500 КМ, што је готово на нивоу просјечне плате. Ако кредит
отплаћујете на 20 година, рата је нешто нижа и износи око 1.300 КМ, али зато дуже
отплаћујете“, навела је Тривићева.
Она сматра да постојеће мјере подршке не могу значајније промијенити положај младих
људи који покушавају да ријеше стамбено питање.
“Постоји помоћ ИРБ-а, али ако говоримо о овако високим цијенама станова, она је
дефинитивно симболична. Исто важи и за поврат ПДВ-а, који може износити највише
25.000 КМ. То су парцијална рјешења која суштински не олакшавају могућност
подизања овако великих кредита“, истакла је Тривићева.
Она је додала да све процјене показују да цијене станова у блиској будућности неће
падати.
“Републици Српској неопходан је један свеобухватан план субвенционисаних
стамбених кредита за младе људе, гдје би држава преузела на себе значајнији дио терета
враћања кредита према банкама. На тај начин би се младим људима смањио износ који
мјесечно издвајају за отплату кредита, а дио обавеза преузели би републички органи. То
је посебно важно у првих шест до седам година отплате кредита, када млади људи још
нису финансијски стали на своје ноге“, поручила је Тривићева.
Она сматра да би за реализацију овакве мјере било неопходно формирање посебног
фонда, који не би пружао симболичну, већ стварну и значајну подршку младим
породицама.
“Држава мора да се заузме за младе. Они не смију бити препуштени сами себи. Данас је
испод 200.000 КМ тешко купити пристојан стан, а онда се поставља питање да ли сте
кредитно способни, колика вам је плата и како да уз све то подижете и издржавате
породицу. Зато би системске мјере субвенционисаних кредита који би младим људима
стварно олакшао рјешавање стамбеног питања биле право рјешење“, закључила је
Тривићева.