Радислав Дончић, посланик у Народној скупштини Републике Српске испред Народног
фронта, посјетио је Костреш код Дервенте заједно са својим ратним друговима
Душаном Бјеловуком и Петром Гвозденом, са којима је дијелио ратни пут током
Одбрамбено-отаџбинског рата.

Посјета је била прилика да се присјете тешких дана и борби које су обиљежиле њихове
животе, али и да одају пошту свим саборцима који су бранили Републику Српску.
„На хиљаде граната падало је око нас. Негдје око подне тог дана кренула је пјешадија
103. ХВО бригаде. Водиле су се борбе прса у прса, гдје смо једни друге гледали у очи.
Након вишечасовних сукоба услиједила је нова артиљеријска припрема која је трајала
сатима, а потом је у вечерњим часовима услиједио нови пјешадијски напад са циљем
заузимања ове територије“, присјетио се Дончић.

Његов саборац Душан Бјеловук истакао је да су се на Кострешу водиле изузетно тешке
и крваве борбе, али да је линија одбране сачувана упркос великим искушењима.
„Овдје сам био са Турјачким батаљоном, а Дончић је био мој саборац од самог почетка
рата. Прво смо били у Славонији, а затим смо дошли на Костреш, гдје смо остали до
1994. године. Након тога је он отишао на радну обавезу, док сам ја остао до краја рата“,
рекао је Бјеловук.

Петар Гвозден подсјетио је да је Костреш био једно од кључних мјеста одбране и да су
многи борци управо на том подручју положили своје животе.
„С једне стране је Брод, са друге Дервента, и за ову коту многи су платили највећу
цијену. Дончић је био са мном раме уз раме од 18. септембра 1991. године па све до
децембра 1994. године. Заједно смо прошли најтеже тренутке“, рекао је Гвозден.
Некадашњи саборци поручили су да сјећање на Одбрамбено-отаџбински рат мора
остати трајна обавеза и сјећање свих генерација.

„Колико год да је било тешко, циљ се морао знати – Република Српска је морала бити
одбрањена“, заједничка је порука Дончића и његових сабораца.